Текст – Оливера Стаменковић

Режија –  Валентина Павличић

Сценографија, костим, лутке, маске –  Борис Чершков

Музика –  Марко Николић

ИГРАЈУ:  Вук, петлић, јарићи – Милан Антонић,

Анимација (јарићи, месец, сунце….) – Марина Јанковић

Мама  коза, јарићи – Јелена Стојиљковић

Представа траје 40 минута

Представа је реализована као луткарска у комбинацији са маскама и ”живим” глумцима. Свима добро позната бајка динамичног, живог дијалога са пуно сонгова изузетно ликовно опремљена

”Један сасвим обичан дан, у једном сасвим обичном дворишту, мама као и свака мама, деца као и сва деца на свету, радознала и заиграна, и толико обична поука, толико пута изговорена: ”Упамти шта ти кажем, закључај врата!”.Сувише лако да би било озбиљно схваћено, све док на та иста врата не закуца гладни вук. И тада почиње права драма.

Добро позната прича ”Вук и седам јарића” заправо на дивно једноставан начин говори о борби за опстанак са којом смо свакодневно суочени још од раног детињства.

Управо том детињем узрасту се обраћа представа ”Вук и седам јарића”. Имајући у виду управо ту дивну једноставност жеља аутора је да наизглед обична реченица ”Закључај врата!” буде управо тако, и дословце и буквално, схваћена и упамћена, и у свакодневном животу примењена, али да јој се, поштујући дубину дечијег поимања, не одузме смисао који она такође има, а то је да се и најобичније ствари у нашим животима дешавају под сјајем сунца и месеца који им дају космички смисао”.